Korisničko – programerski rečnik

Naše iskustvo kaže da ako te zovu korisnici i prijave da im program ne radi, u 2,34% slučajeva je stvarno bio neki bug u programu, ostalih 97.66% nema blage veze sa programom. Kako razumeti šta je u stvari korisnik hteo da kaže, i pri tom ne izgubiti 2 sata dragocenog vremena dok ne utvrdiš u kom grmu leži zec? E to je ljudi umetnost... Posle mnoooogooo bliskih susreta sa nezadovljnim korisnicima, naš mali programerski tim je stekao dovoljno iskustva, a i konačno podigo informacioni sistem koji ti isti korisnici koriste na dovljno jak nivo, da bi mogao da se nakrši istima, i da pri tom bude siguran da nije problem u programu. Za to vreme nakupilo se toliko bisera da je ovakav jedan rečnik jednostavno morao da izleti. Toplo ga preporučujem svima koji tek kreću u okršaje sa srpskim biznismenima i njihovim „po ulici prikupljenim“ radnicima (svaka čast izuzecima).

Rečnik

- „Ne radi nam program, neće da štampa!“ – čitaj: „Izvuko nam se kabl za štampač dok je čistačica brisala prašinu...“ – 50% verovatnoće; „Neki bolid izbrisao drajvere za štampač zato što mu je neki još veći bolid dao dozvolu za to...“ ostalih 50% verovatnoće.
- „Ne radi nam program, neće da upamti fakturu! Treći put unosim nema je nigde i uvek daje isti broj!“ – čitaj: „Nije pritiso dugme zapamti nego je izašo na Otkaži...“. Za ovo ima i lek: ukineš dugme otkaži kao moj kolega, pa može samo da je zapamti i posle obriše ako se zajebo, al više ne zovu zbog toga.
- „Ne radi nam program, neće da izdaje račune na kasi!“ – e ovo mođe da se tumači na 100 načina. Pominjem samo najverovatnije i koji su se naravno stvarno desili:
o Nije bilo prometa u diskontu pa se na kasi uključio screen saver. Sad treba se ponovo uloguju da se vrate u sistem pa ne umeju. Za ovo su krivi bolidi koji im nisu isključili screen savere, a ne oni što ni ne znaju šta je to. Naravno, do ovog sanzanja smo došli na teži način, posle pola sata razgovora sa kasirkama, koje su na kraju uspele da nam objasne da se nekakva sličica vrti na crnom ekranu, i da zbog toga neće da izađe račun na fiskalnom printeru.
o Otkačio se kabl za fiskalni printer, i na printeru sve vreme gori crvena sijalička ali oni to ne vide. Vide samo da program neće da izbaci fiskalni isečak, iako im sve vreme izbacuje poruku: „PROVERITE KONEKCIJU SA FISKALNIM PRINTEROM!“, a mogli smo tu poruku i na kineskom da im izbacimo, isto bi bilo.
o Nestalo papira u FP. I u tom slučaju naravno gori crvena sijalička na FP-u ali nema ko da je vidi. Bolje da su projektanti fiskalnih printera umesto toga napravili jedan gumeni čekić koji izleti i tresne korisnika po glavi ako nestane papira ili se otkači kabl.
o Kasirka od silnog udaranja razglavila taster ENTER na tastaturi pa program naravno ne reaguje na isti.
o Itd.
- „Ne radi nam program, ne vide se elektronske dopune!“ - čitaj: nemaju na svakom spratu instaliran program za elektronske dopune pa moraju da trce gore dole da bi videli iste. Ovo dođeš do zaključka tek kad si detaljno pregledao kod istog programa i video da nema greške u prikazu, a onda si testirao specijalno za njihovu poslovnu jedinicu jer se na ostalih 20 mesta sve vidi, a onda si zvao i ponovo pitao a šta im to ne radi. A onda su ti objasnili da izginuše trčeći sve na treći sprat da bi isčitali elektronske dopune jer se ’na prvom ne vide’.
- „Ne radi nam program, neće ni da se startuje!“ – čitaj: nemaju najnoviju verziju programa, a program ima ugrađenu kontrolu verzije. Pri pokusaju startovanja program im izbacuje poruku: „Skinite najnoviju verziju programa, ...“ ali i to smo isto mogli da im napisemo i na kineskom.
- „Ne može da se uđe u program!“ – čitaj: uključen im je caaps look na tastaturi.
- „Ne može da se uđe u program (2)!“ – čitaj: tamo gde pise korisnik kucao je password, a za password nista.
- „Ne pamti program dobro datum na dokumentu, nego namesti neki levi!“ - čitaj: omandali su strelicu dok im je fokus bio na datumu (date-time picker kontrola koju oni prvi put vide u zivotu), ali ti si se ubio da proveris da li slucajno negde u prikupljanju podataka na formi ne inkrementiras nesto mesec.
- „Ni jedan račun ni jedna kasa odjutros neće da izdaje! Ovi programi ništa ne valjaju!“ – čitaj: kad su došli ujutru na posao biseri nisu ni uključili server koji obično stoji u nekoj tamo improvizovanoj kancelariji. Bitno da su uključili kase, btw. Al’ kad ti prijave problem na svim kasama, odma znaš da im server nije ni uključen. BTW, još kod logovanja program prijavljuje da nema vezu sa serverom, i neće ni da se startuje, ali oni to tako predstave – ne izdaje račune! Za ovo smo se zajebali par puta i da izađemo na teren – što je samo dokaz da jedan programer bez dovoljno iskustva sa korisnicima ne može ni izdaleka da shvati njihovu glupost.
- „Ne možemo da preuzmemo podatke! Ne radi program za prenos – NEĆE!“ – čitaj: puko im ADSL, ili ne radi im modem ako nemaju ADSL.
- „Ne radi nam prenos podataka! Dođe do 93% i stane!“ – e ovo mož da se ubiješ dok prevedeš. A prevod je: onaj tamo što je pustio prenos podataka na dugme, iz dosade dok se podaci prenose klikće na connect-disconnect sve vreme. Taj isti posle trećeg pokušaja preuzimanja i jeno 100 klika usput na connect-discennet prijavljuje da ne radi prenos. Onda mu kažeš da pokuša opet, pa mu uđeš na kompjuter a da on nije ni svestan, pa vidiš šta radi dijabola, jer ni u drugom životu ne bi mogao da to zamisliš.
- „Ne valja ništa ovaj program, mnogo su sitna slova!“ – čitaj: podesili ljudi na windowsu fontove na 6-cu, a rezoluciju digli u nebo.
- „Ne radi nam program na jednoj kasi a na drugoj radi, jedan ništa ne valja!“ – čitaj: sapleo se neko o mrežni kabl u sred kucanja računa na kasi.
- „Ne radi nam ni jedan program na kasama, a sigurno smo upalili server!“ – čitaj: stavili elektronsku vagu za merenje (10tak kg) da stoji na switch-u od 150 grama i switch se zaglupavio.

Ovo je samo deo rečnika koji sam uspela na brzinu da sklepam, čekam Vas pa da napravimo kompletan!

BIG BROTHER na poslu

Izginusmo onomad u nedelju. Klijenti kojima uvodimo Informacioni Sistem su jedna ogromna veliko-malo-i ostalo-prodajna firma raštrkana u nekih 20 ili 30 gradova širom naše lepe domovine. Da im nije jasno šta su kupili, i nije. Od Informacionog Sistema mislim da razumeju ovu drugu reč, al ako je staviš u formu “.. za navodnjavanje” il tako nešto. Al tako ti je to sa svim srpskim biznismenima „novonastalim” ranih 90-tih... No to je tema za neki drugi blog...

A mi što smo izginuli, dobrim delom smo i sami krivi, jer kao novopečena softverska kuća koja broji jedva 4 programera (od kojih su dvojica i direktor i njegov zamenik) i jedan „out-source” saradnik-ca (moja malenkost), trebalo je da imamo mnogo bolje uobličen plan puštanja u rad 20 gradova sa sve predstavništvima u jednom danu! A oni što su izginuli, j..m li ga ko je kriv... Sve u svemu, radili smo od 8 ujutru do 12 i nešto noću bez prestanka, sa sendvičima nad tastaturama (iz moje ionako ispada pola leba u troškama i ostalo uvek kad je okreneš i protreseš tastere), obiljem kafe, usijanim fiksnim i mobilnim telefonima, a Boga mi i ADSL-om koji nijednom nije zatajio (jedini) u celoj toj priči.

I naravno, kako to obično biva, tek kad su baze i radne verzije programa za Finansijsko i Robno knjigovodstvo spuštene u svih 20-tak predstavništava, došlo se do zaključka da svuda treba da se namesti nova verzija Robnog (prepravljena po želji kupca na dan puštanja u rad – katastrofa na kub!). E ajd sad ti objasni njihovim zaposlenima da imaju novu verziju programa na FTP-u u centrali svoje matične kuće, i da imaju namešten shortcut na desctop i da samo treba da se konektuju na Internet (oni koji nemaju ADSL) ili ne moraju na to (oni koji imaju) i da 2x kliknu na taj shortcut (što im je veoma lepo i uspešno namestio naš dragi spoljni saradnik za mreže – imena ne navodim iz predostrožnosti), i da će nova verzija programa sama da se downloaduje i spusti gde treba. E sad, da vidiš čudo, neki su i shvatili... Većina – JOK. Pa ajde onda zbog JOK konektuj se svuda modemski, pa na VNC, pa im ti to odradi... A veze katastrofa... I do 16kb u sekundi se spuštaju..
E al da je samo to. Taman to sredismo i štiklirasmo jednu celu kolonu i sve njene vrste za svih 20-tak predstavništava, kad iskrsnu naglo još jedna kolona! Treba „patch-ovati” baze svuda da bi mogla da se pusti odmah replikacija podataka iz centralne baze (čitaj: glupavi propust one gorenavedene dvojice direktora - nije da se ljutim, i oni su pukli od posla - softverske nam firme, koji je mogao potpuno da se izbegne, naravno). Pa opet ceo krug... Taman štiklirasmo još jednu kolonu i sve njene vrste, kad iskoči još jedna! Pa još jedna!
I nakon takvih nekoliko krugova, u kojima nismo ni mogli baš sve vrste novonastalih kolona da štikliramo kao odrađene jer su neke veze non-stop pucale, desi se jedna „situacija” koja me je podigla na noge.. Pa smejala sam se pola sata!

Dok su neki radili modemske pristupe predstavništvima koja nisu On-line, meni je zapao ADSL (i hvala im zbog takve podele).

I tako upadnem ja u beogradsko predstavništvo preko VNC-a pravo na njihov kompjuter, i vidim ljudi vredno rade (unose stanje posle popisa kroz jedan od naših programa gore navedenog sistema). Reko ajde da ih ne prekidam, sačekaću par minuta... Al oni rade i rade i rade, i nikako da zastanu! Verovatno se i njima smučio rad u nedelju posle podne na 40 stepeni pa bi da što pre završe.. Onda rešim da ih pozovem telefonom i zamolim da me puste 30 sekundi da odradim neke komande nad bazom.. Ali avaj, od tri telefona ni na jedan se niko ne javlja... A oni i dalje rade – sve lepo vidim preko VNC-a. Mobilni naravno nemamo ni jednog od zaposlenih, jer smo se jedva izborili i za spisak predstvaništava sa fiksnim brojevima zbog konekcija.. I onda šta ću, rešim da im za trenutak „oduzmem kontrolu” nad mašinom i odradim svoj deo posla.

Al, ljudi! Kako sam pomerila miša „s ove strane veze” tako je pointer počeo da divlja s one strane! Mrdnem ja odavde, mrdnu oni sto puta odande.. Shvatim ja da oni i ne znaju da ja legalno upadam na njihov komp, i da nemaju pojma da uopšte imaju nešto što se zove VNC Server instaliran tamo. Onda brzo otvorim Notepad i napišem im poruku svojim najbrže-moguće-kucajućim stilom da ne padnu u nesvest:
„Ovde firma ta i ta od tu i tu, molim Vas pustite me 30 sekundi da odradim neke komande. Neću Vam zatvarati ništa što ste do sad radili.”
E sad, to sam ja htela da bude napisano, a bilo je:
„Ovde firma............ ta i ...........ta od tu i tu, molim ............Vas pustite me......... 30 ......sekundi da odradim neke komande............................ Neću Vam zatvarati ništa što ste do sad radili..........” jer su oni tamo stiskali taster „.” non-stop, verovatno u panici, odakle znam...
Uglavnom, odradim ja svoje, a trajalo je i manje od 30 sekundi, i onda se po navici vratim u Notepad i napišem im poruku u produžetku:
„Sada možete da nastavite sa radom.
HVALA na saradnji.
POZDRAV!”, očekujući da će oni tamo iskucati u novom redu neko „Pozdrav i Vama” ili bar „CAO”. A od svega toga očekivanog, pojavi se samo jedno: „.............................................................................uf” u produžetku.

Kako bilo da bilo, ja sam se slatko nasmejala, a i nije da mi nije prijalo što sam u celoj priči JA na strani BIG BROTHERa, a oni na onoj manje zavidnoj..

A ono što je sigurno je da će od sada doooobro da paze kakav sadržaj drže na ekranu u firmi. Do viđenja xxx sadržaji, igrice, slike od svadbi i rodjendana i ostalo.
A ono što je manje sigurno ali verovatno je da će da paze šta rade i sa telefonima i ostalim uređajima u firmi, a Boga mi i kod kuće...